Brač Online

Naslovnica Tko smo mi Donacije Portal na Facebooku

Kakȍ smo mĩ dicà čèkoli sviẽtu Lūcȕ"Kakȍ smo mĩ dicà čèkoli sviẽtu Lūcȕ", nostalgični osvrt na nekadašnje dočekivanje ovog blagdana iz pera naše Lucije Puljak čitao se ove godine u Pučišćima a mi ga ovde evo ponavljamo da se ne zagubi i ne zaboravi.

 

Kakȍ smo mĩ dicà čèkoli sviẽtu Lūcȕ

Pučišća·12. prosinca 2015

Zĩmske ùtihe i mrãzi ùvik mi probũdidu ùspomene na tèga nôjslãjega sviẽca u gȍdini.
Vèčer ùžežin Sviẽte Lūciẽ vrîme znô bìt bàš ȍštro. Studenìca šćĩpje za obrãze, a ȍči suzīdù. Ma tȍ nìšta ne škòdi dìci če se skũpjodu ìsprid Crĩkvice sviẽte Lūciẽ.

Mĩ smo stôli blīzù tiẽ crĩkvice i činìlo mi se u tô dòba da stojīmò baš ùsrid mìsta i ùsrid cĩlega svîta. Jerbo ìsprid crĩkvice je gorî vèli ògoń i rumènin plãmikon palucô priko mõle pokogulône pijacète i učiêlcima kûć òkolo. Svè drùgo, cĩlo mìsto i svè kùće bîle su zatrnùle u studenìci i tišinì, kô u jaciêri. A ispril Sviẽte Lūciẽ tèplo, čà od uôgńa, čà ol dìčje vìke.

Dìčjo vìka oldõje u noćì, a vrâga u noćì – nĩ jòš ni sèdan ûri kal se počìńedu skūpjàt. U tû ûru diciẽ obìšno nĩ vôŋka, ma večeràs …. Vò je ńìhova vèčer!

Tû vèčer neustrpjìvo čèkomo cĩlo godìšće. Kroz svò godìšće nan govòridu: „Ako ne bùdeš dòbar, sviẽto Lūcè će znàt i niẽće ti nìšta donĩt!“

A godìšće je dùgaško i puôj tĩ znôj jesì ùvik bî dòbar. Zatò je vèčer ùžežin ńiẽzinega dôna zôjno prīlìka da non se bokũn umìlimo i makôr na brzìnu, priko pŕsta, prifarômo kojû molìtvicu, klečiẽć na bančīćù u crĩkvici. Ma prî nègo ulīzèš, iz crĩkvice izletĩš jerbo je pùno važnìje nò če se dogõjo vôŋka nègo unũtra.

U dvorīćù je konòp kojî pãdo sa zvòna iz mõlega kampanèla. Užônca je da se sviẽce dočekĩje slãveć zvònima. Slãvit zvònon hòće rèć mõlon batûdon i bŕzo tũć bîlcen òbo rub, tãko da se bàš prosìpje rãdost s kampanèla. S vèlega kampanèla – na vèlu površinù, a s mõlega kampanèla – na mãńu.

Spomìńen se da me u tô dòba morìla mîsol duôkle se čùje zvuôn sa Sviẽte Lūciẽ. Jè mòžedu jûdi u Bõlku ili u Lãtešu Bŕdu ili u Rogōjù čùt kakò se dicà veselīdù. Sumjãla san da ne mòžedu i žãlila hi zaral tèga.

A da smo nōstòjoli da nas se čà dãje čùje – jesmò, bràte! Čèkoli smo jedôn iza drùgega da nas duõjde riêd potiegnùt konòp. Riêd su nadgliedãli brãća Bobòvišćani. Svãki je ol ńĩh bî jôk i vèlik kô junõk u gorì. Ma nĩ nin tò dôlo ćarìcu i pošidiêncu nad Sviẽton Lūcuôn i kampanèlon, nego tò čẽ ńìhovo kùća bĩla prvô do crĩkvice. Bîli su nôjblìži sūsìdi sviẽton Lūcì. Mĩ dicà bîli smo posvè sigûri da je tô drõgo crĩkvica bĩla kùća svetìci.

I tãko, kal te duõjde riêd, jedôn ol Bobòvišćanih rèče: „Sàl tĩ!“
Tĩ cĩlo vrîme dokle čèkoš i glèdoš oniê drùge, zamĩšjoš kakò ćeš svuõn fuôrcon potiegnùt onî konòp, a zvuôn će odjeknùt do Lantiêrne i dãje. Mògo bi ga čùt i otàc čà na konōlù lòvi lîgnje. Ondà ćapôš konòp ù ruke, tŕzneš – zvuôn ni ã, ni bẽ! Potiẽgneš ìznova, a bìlac jedvà dotãkne rûb, zvuôn kò da zamŕńe. Sàl će bìt bòje! Jòš mãlo i ćapàt ću rûku, mìsliš, a Bobòvišćan: „Gotòvo! Moćà dãje! Sàl tĩ!“
Bez rîči, a žãlosno, povūčèš se na krôj riêda i čèkoš da te òpet duõjde potiegnùt konòp. Mìsliš, sàl si ćapô mòt, sàl bi zvuôn mògo vèselo zabrècot, kô Frãncetu ìspril tèbe.

Ma – òpet ìsto i bòje ti je izõć iz dvuorà na pijacètu.
Tô pijacèta, tò je jedôn mõli pokogulôni pianteriên navr štrôde čà vòdi ol Babôjkotovih do Mujinĩh. Tuõl mòže stàt bŕž dvadesietàk svîta ili tridesietàk diciẽ. Večeràs je nasrì ńiẽ vèli ògoń. Bobòvišćani svãko mãlo dodōdù jòš jelnù kìtu ogrizòtine ol koziẽ. Zatò crvèni jazìk plancô dò neba, činĩ ti se. Ako nè dò neba, svãkako do kròva crĩkvice. Starìji se muškīćì žardõjedu priskočìt ògoń. Kojiguôl ol Bobòvišćanih svãki čàs uletĩ u plãmik i duôkle se s nogiẽ nã nogu vrãćo u dvorĩć crĩkvice, obrôz mu sjô – čà od uôgńa, čà ol kuntiênstva. Vìdi i sôm da mu drùgi nīsù ni do kòlin.

I tãko tò durô nôjvèće jelnù ûru vrìmena. Ondà mãtere zovedũ dìcu da dòma griedù. Vâ nãvrime lèć i zaspàt. Ako nãvrime ne zaspĩš, sviẽto Lūcè će zaobõć tvojù kùću i ol kalcète niẽće bìt nìšta.
Bŕž jòš nīsôn rèkla, sviẽto Lūcè nòsi dìci dôr u kalcèti. Lîpo, zaviẽženo fjokuôn.

A čẽ bîlo u kalcèti? Šãku sũhih smòkov, dvî trî karamèle, jelnà norônča. Uglôvno – da je šarenò, da je vèće rōzlìčitih stvõri. Jõ se nakon volìko gòdišć spomìńen svãkega momiênta očekīvôńo, ma nè sadržiniẽ ńôŋka  jelniẽ kalcète kojû san dobĩla. Tuô slõlko očekīvôńe, tò je bî smîsal Sviẽte Lūciẽ. I tèga vèć odõvna nĩ! Tò smo uskrōtìli svojuõn dìci i osiromãšili hi u danãšńon obilônci.

I tãko, kal bismo duõšli dòma s pijacète, bràt i jõ na brzinù bismo večèroli i ondà stãvili na prôg ol kùće u nãručju lĩšćo ol kupùsa. Nèga vèlega lĩšćo ča se mèće ćà kal se čìsti ziêje. Jerbo ako na prãgu ne bùde kupùsa ili òšjarice, tovôr će dãje i sviẽto Lūcè će se frmàt pril drùgon kùćon.

A znôte, bomè, da sviẽto Lūcè  jãše na tovãru kojî nòsi kalcète.
Zatò bismo mĩ lîpo stãvili kupùs na prôg, jer òšjarice nīsmò imãli kako nīsmò imãli bèštije, zaklopìli vrõta ol kùće i izvãdili kjũč iz kjučãnice. Kjučãnica vâda bùde frōŋkà jer tùda sviẽto Lūcè ulīzè u kùću čĩn zaviẽže tovãra za kvàku.

Kakò smo rèkli, ako je svè u riedù, sviẽto Lūcè se skìne s tovãra, zaviẽže ga za kvàku i kroz kjučãnicu ulīzè u kùću. Upũti se rôvno do dìčje pòsteje, stãvi kalcètu pol blazìńu ili nàviše koćète, poglãdi dītè po glōvì i na pŕstiman, kô čẽ i ulîzla, izõjde iz kùće. Tò svè durô kolìko da biš dvô pūtà trìpnu. Ako dītè ne spĩ, sviẽto Lūcè se okriẽne i ńôŋka ne ulãzi u komòru. Zatò je bòje òlma zaspàt.

Pũsto san godìšća mìslila kakò ćapàt sviẽtu Lūcù na dìlu (vìdit je dokle nòsi kalcète). Tò bi tìlo rèć ostàt bũdan i ìsto dobìt kalcètu. Provãla bin ostàt būdnà dokle guôd mògu, ma ùvik bi me sôn privãri.

A tuô vrîme prìl son je nôjlìpje. U mīslìma vìdiš sviẽtu Lūcù kakò s tovarčìćen griẽ nìz oblok. Òbloci su učinìli skalîne òl neba svè do zemjiẽ. Zatò tî nebèski pûtnici nôjprî duõjdedu na Ratàc. Tò je nôjvìšji dĩl mìsta i nôjblìžje je nèbu.
Èto, činĩ mi se i sàl da čùjen zvonàc s pòvolca okolo vrôta sviẽte bèštije. Tò tovarčìć griẽ ol kùće do kùće. Brojĩn kùće. Računôn dì su sàl: u Mamojinĩh, u Piênzotovih, Delìjinih, Luštrinĩh … Griedù svè nìzbrdo. Kolìko je jòš kûć do nãše!

U nikô dòba bi me probūdî bràt. U ńèga je tãńi sôn.
- Bĩla je! Bĩla je! – kažĩje mi kalcètu.
Sèden nã posteju. I mojà je kalcèta tuõl.

Sàl òba dvô pogliẽdomo prima stolīćù na podan nuõg ol postèje. Vèj znômo če ćèmo tãmo nõć. Pûn pijàt tèplih pršurôt. Tò nan mãter čestĩto sviẽtu Lūcù. Tò je jòš lìšje i jòš bòje ol kalcète. Kalcètu pùno pũtih ne bismo ni otvorìli do zoriẽ.
Donesemò tãko jõ i bràt pršurãte ù posteju i slõdimo se. Cùkar pãdo u lancūnè, pòsli će nas bòst, ma če nàs brìga!

Dokle jīmò, ùvik ìsti rãzgovor vòdimo:
- Jesì je vìdila? – pĩto me uôn.
- Sômo bĩlu vèštu i bèraste vlôse – olgovorìla bin. I duôkle bin tò govorìla, nã pamet bi mi pãla nòna. Jerbo ìsto je tãka bĩla mojà nòna. Bĩlo nòćno košùja, visokà i tōŋkà, dùgaških bèrastih vlõs.
- I jõ ìsto! – rèko bi bràt. – Ma dògodine me niẽće privãrit. Dobrò ću òči otvorìt!

S tĩn bin rīčìma svãko godìšće unerãla u lancūnè punè mŕvic i cùkra da još mãlo prikńôn dokle ne svãne i ne nõjdemo se s drùgon dicuõn na pūtù. Ondà jòš jedôn pũt u rãzgovoru pasômo svè če sè pasône nòći dogodìlo.

Lucija Puljak

Podijelite ovaj članak

Submit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Ove web stranice koriste kolačiće radi što boljeg iskustva posjetitelja stranice. Molimo da prije korištenja web stranice pročitate opće uvjete korištenja, uvjete zaštite osobnih podataka i Informacije o kolačićima. Klikom na poveznicu 'Zatvori' potvrđujete prihvaćanje kolačića na ovim stranicama.